Opozicioni prkosni poremećaj (engl. oppositional defiant disorder = ODD) je termin koji se koristi za decu i adolescente koja pokazuju ponavljajući obrazac prkosnog i negativnog ponašanja prema ljudima, naročito prema onima koje doživljavaju kao negativni autoritet. Nastaje u detinjstvu i češći je kod dečaka nego kod devojčica. Deca koja imaju ODD su tvrdoglava, osvetoljubiva, lako gube strpljenje, imaju stalnu potrebu da se svađaju i suprotstavljaju, imaju česte ispade besa, odbijaju poslušnost i krše prava drugih.
Gotovo sva deca povremeno ispoljavaju simptome prkosnog ponašanja i da se suprotstavljaju autoritetu. Prkos, gnev ili neposlušnost mogu biti normalne pojave u različitim fazama razvoja, kada deca pokazuju svoju volju, pronalaze svoje mesto u društvu i razvijaju svoje JA. Deca uče da zadovoljavaju svoje potrebe i ostvaruju želje, uče da upravljaju frustracijama i kontrolišu svoja ponašanja. Takođe, deca se često mogu ponašati prkosno i razdražljivo kada su uplašena, umorna, gladna. Razlika između ODD i normalnog prkosa je u težini stanja i vremenu trajanja. Kod dece sa ODD ovi simptomi su hronični, traju najmanje 6 meseci i ozbiljno ometaju funksionisanje kod kuće, u školi, vršnjačkim grupama i društvenim aktivnostima…
Nije poznato šta izaziva ODD kod deteta. Studije pokazuju da nastaje kombinacijom bioloških, hemijskih, društvenih i psiholoških faktora.
Razlika ADHD i ODD
ODD može da se javi kao pratilac ADHD- hiperkitetičkog sindroma sa deficitom pažnje, procenjuje se da oko 40% deca sa ADHD razviju simptome ODD. Iako ta dva stanja imaju slične simptome kao što su : problemi u ponašanju, impulsivnost i teškoća da kontrolišu emocije, ipak postoji bitna razlika koja je važna za postavljanje dijagnoze i određivanje pravca tretmana. Deca sa ADHD-om su često impulsivna ali obično nisu zlonamerna, dok deca sa ODD često namerno povređuju, iritiraju i nerviraju druge. Deca sa ADHD-om kada se, posle burnog reagovanja, stišaju emocije obično osećaju krivicu ili sramotu, što nije slučaj sa decom sa ODD. Deca sa ODD ne vide svoje ponašanje kao problem, krivicu traže u drugima .
Tretman
Tretman može da uključuje:
- Edukaciju roditelja, nastavnika, vaspitača
- Defektološki tretman
- Individualnu psihoterapiju
- Porodičnu psihoterapiju
- Muzikoterapija
- Farmakoterapiju
Piše: Irena Stojiljković, dipl. defektolog
i psihoterapeut pod supervizijom