Dislalija  je poremećaj artikulacije ili nepravilnost u izgovoru određenih glasova.  U najvećem broju slučajeva etiologija dislalije je multifaktorijalna, pa je teško naći primaran uzrok poremećaja. Najčešće su to: loš govorni uzor (gde dete učeći govor iz svoje okoline poprima njegove karakteristike u izgovoru), poremećaj u anatomiji govornog aparata (poremećaji vilice i zuba, rascepi usne i nepca, kratak, zadebljao i slabo pokretan jezik….), razni nivoi oštećenja sluha kod deteta itd.

Dislalija se najčešće ispoljava kao omisija-izostanak određenih glsova, suptitucija-zamena nerazvijenog glasa nekim koje je dete već usvojilo i distorzija-pogrešan ili nepravilan izgovor određenih glasova.

Dijagnostika se vrši na osnovu procene govornog statusa koji radi logoped, primenom specifičnih testova namenjenih za ovu svrhu.

Tretman i rehabilitacija se sprovode u zavisnosti od toga kakva i kolika su odstupanja u odnosu na kalendarski uzrast deteta, no s tim u vezi važno je naglasiti da za svaki kalendarski uzrast deteta postoje standardne govorne norme, tj. opseg glasova koje bi dete trebalo da ima pravilno usvojene. Svako odstupanje u normi podleže logopedskom tretmanu.

Govorno-jezičke norme za uzrast od 1- 5 godina

•  Od 1-2 godine dete treba da je usvojilo sledeće glasove: M,P,B,A,E,O
• Od 2-3 godine :  T, D, K, G, N, NJ, H, F, V, U, I, J
• Od 3- 4,5 godine : S, Z, C, L, Š, Ž
• 4,5- 5 godina : Č, Ć, DŽ, Đ, LJ, R
• Sa 5,5 godina dete treba da ima usvojene sve glasove

.