Afazija je stečeni poremećaj komunikacije, uzrokovan oštećenjem mozga , koji se manifestuje deficitom na fonološkom, leksičkom, gramatičkom, semantičkom i pragmatičkom palnu, kako u procesu produkcije tako i u razumevanj jezika. Takođe uzrokuje i kognitivne deficite kao što su : deficiti pažnje , pamćenje i mišljenja.

Najčešće je posledica cerebrovaskularnih oboljenja i poremećaja (TIA, tromboze, embolije, hemoragije, arterioskleroza..itd) ali i različitih traumatskih povreda mozga, zapaljenskih oboljenja CNS-a,intrakranijalnih tumora, progresivnih bolesti CNS-a (demencije) itd.

Pratilac afazije su različiti simptomi od kojih su najuočljiviji: anomija (nemogućnost imenovanja), cirkumlokucija  ili zaobilazni govor (prekomerna upotreba semantički „praznih reči“ da bi se objasnio pojam ), velikim brojem neologizama , poremećajima razumevanja, spontanog govora itd. Afazije susrećemo i kod dece i kod odraslih i u bilo kojem uzrastu zahtevaju tretman.

Govorno- jezički tretman je obavezan i sprovodi ga logoped. Zavisno od tipa afazije koriste se svi raspoloživi kanali za rehabilitaciju: auditivni, vizuelni, gestovni i grafički koji doprinose efikasnosti razumevanja i saopštavanja poruke afazičnog pacijenta.

.