Uspostavljanje intimnih emotivnih veza je osnovna ljudska potreba koja postoji tokom čitavog života ona je  temelj, baza za celokupan razvoj ličnosti. Kapacitet da se stvore intimne emotivne veze s drugim osobama smatra se glavnom osobinom uspešnog funkcionisanja ličnosti i njenog mentalnog zdravlja.

Briga i nega roditelja prema deci utiče na formiranje zdravog obrasca emotivnog vezivanja i zdravih emotivnih veza.

Za podizanje deteta potrebno je puno vremena i pažnje da bi ono napredovalo. Mnogi ljudi nisu svesni toga pa često prave propuste koji utiču na celokupan proces razvoja deteta.

Posvećivanje pažnje i vremena deci podrazumeva odricanje od drugih interesovanja i aktivnosti na koje roditelji često nisu spremni. Današnje društvo i način života ne bavi se i ne ističe važnost roditeljstva, ne vrednuje pozitivno ulogu roditelja, akcenat se stavlja na sticanju materijalnih dobara, postizanje i ostvarivanje nekih želja i ambicija.

Mnoga istraživanja iz ove oblasti ukazuju da su zdravi, srećni i samostalni adolescenti i mladi ljudi rezultat stabilnih domova, gde su oba roditelja podjednako posvećena deci.

Uspešno roditeljstvo je najvažniji ključ za mentalno zdravlje deteta.

 

U odojačko doba i u detinjstvu svako dete ostvaruje veze s roditeljima od koji traži zaštitu i utehu. Kroz odnos pun zaštite i utehe roditelji obezbeđuju sigurnu bazu za svoje dete iz koje ono može da se otisne u svet i kojoj može uvek da se vrati.

Sigurna baza je mesto gde je dete uvek dobrodošlo, fizički i emotivno nahranjeno, gde dobija utehu ako je uznemireno, ohrabrenje ako je uplašeno.

 

Način na koji će odojče, dete, a kasnije i odrasla osoba vezivati i uspostavljati emotivne odnose u velikoj meri zavisi kako i na koji način su se roditelji ili druge roditeljske figure odnosili prema njemu, kao i na koji i kakav način funkcioniše roditeljski par.

Odnos roditelja i njihovog funkcionisanja detetu je model kako se stvaranju intimne emotivne veze, izražavaju i razmenjuju emocije, rešavaju konflikti, kako i na koji način se komunicira u odnosima.

Ukoliko bračni odnosi roditelja funkcionišu dobro, dete će ih koristiti kao “sigurnu bazu“ pa će dete na taj način razviti kapacitet za istraživanje odnosa sa drugima.

U slučajevima bračnih konflikata, sigurna baza ne postoji u odnosu između deteta i roditelja pa će dete razviti tedenciju da izbegava odnose sa drugima. Imaće poteškoće u ostvarivanju adekvatnih interakcija sa drugima.

U odnosu roditelj-dete najznačajnije je očuvanje sigurne baze. Deca koja potiču iz porodica sa izraženim konfliktima i/ili nasiljem izražavaju brigu za sopstveni opstanak.

Takva porodica nije povezano, toplo okruženje, njeni kapaciteti za pružanje utočišta i brige značajno smanjeni. Na taj način dete stvara određene mehanizme koji mu omogućavaju očuvanje emotivne sigurnosti.

Najzdraviji način na koji deca nastoje da očuvaju osećaj sigurnosti postoji među decom koja su prisustvovala manje izraženim i manje učestalim sukobima među roditeljima.

U iskustvu ove dece prisutno je konstruktivno rešavanje bračnih konflikata i razrešavanje negativnih emotivnih izliva.

Ovakvo iskustvo deci daje mogućnost da razviju poverenje kao i da je moguće stvari popraviti i odnos očuvati među roditeljima i kada postoje konflikti.

Sigurnim obrascima emotivne vezanosti ova deca razvijaju pozitivne stavove o odnosima među svojim roditeljima, kao i načine prevladavanja stresa.

Kod dece koja su izložena većem broju sukoba među roditeljima, razviće se nesiguran izbegavajući obrazac emotivne vezanosti. Takva deca će izbegavati sukobe i bliskost sa drugima.

Ova deca će potiskivati svoju potrebu za emotivnim reagovanjem.

Još jedan od načina na koji neka deca ne stvaraju sisteme emotivne vezanosti jeste maskirajući profil.

Ovakva deca imaju iskustvo izraženog subjektivnog stresa, izražena uverenja o posledicama sukoba među roditeljima, izraženu potrebu da regulišu izloženost konfliktima, ali i potrebu da izbegnu pokazivanje svojih reakcija.

Maskiranjem ovih stresnih situacija kod ove dece se pojačava preosetljivost za psihološke probleme tako što umanjuje mogućnost razumevanja, ekspresije emocija i razvoja adaptivnih načina prevazilaženje stresa.

Kapacitet porodice da pruži sigurnu bazu najveći je ukoliko u bračnom odnosu dominiraju sigurni obrasci vezanosti.

U porodicama koje pružaju sigurnu bazu, njeni članovi poseduju sposobnost i spremnost da olakšaju i podrže, ili bar prihvate i istolerišu, ponašanja koja potiču iz odnosa sigurne emotivne vezanosti.

Mala deca koja se zdravo razvijaju ne drže se anksiozno svojih roditelja, sem kada su uplašena ili uznemirena.

Takva deca u ostalim situacija sa puno samopouzdanja istražuju sredinu.

Svaka novorođena beba ima pred sobom mnogo puteva koji su joj otvoreni za njen razvoj. Put kojim će ići u određen je  njenom interakcijom sa sredinom u kojoj se tada nalazi, sa kojim se susreće, a naročito od toga kako roditelji postupaju s njima, i od toga kako one reaguju na njih.

Deci čiji su roditelji osetljivi i responzivni omogućeno je da prate zdrav put razvoja.

Deca čiji su roditelji neosetljivi, neresponzivni, zanemaruju ih ili odbacuju, verovatno će se razvijati devijantnim putem.

Dalji  razvoj deteta nije stalan, ne promenjen. On se može promeniti ako se promeni način ophođenja prema detetu. Promene su moguće tokom čitavog životnog ciklusa, na bolje ili na lošije.

Najbolji smo roditelji onda kada radimo na sebi, kada pokušavamo da poboljšamo svoje roditeljske veštine i kada ispravljamo greške. Svaki roditelj čini najbolje što zna i može u određenom trenutku. Recept za savršen razvoj ne postoji, kao ni savršeni roditelji.

Ukoliko shvatimo važnost roditeljske uloge i njen značaj i počnemo menjati stvari kod sebe, novije generacije će imati bolje mogućnosti da izrastu u zdrave, srećne i samostalne osobe što predstavlja osnovu za razvoj jednog zdravog društva.

Svakom je dat potencijal za promenu, to je ono što uliva nadu da se stvari mogu menjati na bolje.

 

 .