Kad bi vas vaše dete nekada pitalo za savet o čemu bi trebalo da vodi računa prilikom izbora partnera za brak, šta biste odgovorili?
Verovatno će veoma mali broj roditelja doživeti ovo pitanje u današnje vreme, ali svakako podstiče na razmišljanje o tome, kao i vraćanje u one dane kada ste započinjali vezu sa sadašnjim partnerom.
Da li ste se tada vodili nekim konkretnim razlogom? Da li ste pravili listu za ili protiv? Ili ste se možda samo prepustili onom dobro poznatom osećanju zaljubljenosti i „leptirićima“ u stomaku. Kada razmišljate o svom partneru, šta mislite koji su to elementi vašeg izbora koji ste napravili? Da li ste nekada razmišljali na osnovu čega ste Vi bili izabrani?
Šta god da vas je tad motivisalo, vi ste napravili izbor. Savremeno doba je ljudima donelo slobodu izbora partnera koja istovremeno znači i odgovornost za isti. Slobodan izbor znači da možemo da biramo, da biramo da budemo izabrani kao i da odbijemo nečiji izbor.
Postoje brojni motivi za stupanje u vezu ili brak. Oni su deo ličnih uverenja, ali i sistema vrednosti i verovanja koja vladaju u određenom kontekstu. Neki od njih su: ljubav, društvena očekivanja, očekivanja roditelja, ekonomska (ne)sigurnost, ideja da samački život baš i nije najbolje rešenje, ostvarivanje poželjnog društvenog statusa, bekstvo iz porodice porekla i sl.Svi navedeni razlozi kao i mnogi drugi mogu se podvesti pod dve komponente izbora, racionalnu i emotivnu.
Racionalna podrazumeva procenu partnera u obavljanju socijalnih, fizičkih i porodičnih obaveza. Emocionalna se odnosi na procenu odnosa i iskustvo u uspostavljanju emocionalne relacije sa partnerom.
Zreo izbor podrazumeva uzimanje u obzir obe komponente i njihov balans. Kada dominira racionalna komponenta može da se desi da u vezi izostane zadovoljstvo i uzbuđenje. U suprotnom, ako se previše vodimo emocionalnom komponentom mogu se zanemariti drugi značajni aspekti partnerske relacije: razumevanje, podrška, ostavljanje prostora za individualnost i sl.
Izbor partnera predstavlja završen proces. Čak i ako je izbor zreo sam po sebi ne garantuje kvalitetnu partnersklu relaciju. Izgrađivanje zrelog i odgovornog odnosa je proces na kom treba stalno raditi i tek u tom kontekstu se može procenjivati valjanost napravljenog izbora.
Izbor partnera i kvalitet bračne relacije predstavljaju deo roditeljeske odgovornosti koji se odnosi na to kakve poruke upućujemo svojoj deci, uzimajući u obzir njihove izbore u budućnosti.