Porodica ima veoma važnu ulogu u pripremi deteta za polazak u školu, a od stava članova porodice prema školi zavisi i kako će dete prihvatiti školu i obaveze koje ona sa sobom nosi.  S obzirom da dete spontano uči ugledajući se na druge, važno je da nastojite da iznosite pozitivne stavove i vrednosti u vezi sa školom, a da izbegavate negativne kritike i nedoumice. Nikada nemojte plašiti dete školom niti mu pretiti učiteljicom! Pričajte mu o školi kao mestu na kome će puno naučiti , raditi zanimljive stvari, steći nove drugove…

Važno da kao roditelji imate poverenja u samo dete kad je polazak u školu u pitanju – uznemirenost i sumnje prisutne kod roditelja vrlo lako će se preneti na dete i kod njega razviti strah i nesigurnost. S druge strane, prevelika očekivanja i prenaglašavanje značaja škole i učenja takođe mogu razviti strah i otpor prema školi.

Dakle, smiren i pozitivan stav prema školi, učiteljici i učenju, koji porodica rečima i primerom prenosi na svoje dete je značajan preduslov za razvoj pozitivne motivacije i prihvatanje škole i školskih obaveza. Podstaknite dete da se oseća ponosnim što kreće u školu i da sa nestrpljenjem iščekuje prvi dan u školi!

Izuzetno je značajno da porodica podrži i ojača samopoštovanje i samopouzdanje deteta. Bitno je da roditelj nastoji da u svakoj prilici detetu ostavi dovoljno prostora za samostalno donošenje odluka i mogućnost izbora. Kod deteta treba razvijati veru u sopstvene sposobnosti i uverenost da će zalaganje i posvećenost u nekoj aktivnosti dovesti do uspeha, što je ključno za uspeh u školi. Izbegavajte kritike i kazne, naučite ga da se trudi ali i da se nosi sa neuspehom. Sami najbolje poznajete svoje dete – ne očekujte previše, budite realni u zahtevima koje pred dete postavljate.

Dete treba da učestvuje u izboru škole i preporuka je da pre konačne odluke sa detetom obiđete škole koje dolaze u obzir, da sa detetom prošetate po školi i dvorištu i na kraju se opredelite za mesto gde se dete bude osećalo najprijatnije. Dete treba da učestvuje u kupovini knjiga, školske torbe i pribora za školu, izboru radnog stola, a takođe dete treba prema svojoj želji da organizuje i opremi svoj radni kutak jer će na taj način lakše da prihvati i obaveze koje tu treba da izvršava.

U procesu prilagođavanja deteta na školu možda su od presudne važnosti njegove socijalne veštine, poput spremnosti na dogovor i saradnju, traženje i pružanje pomoći, nesebičnost, reagovanja na (ne)uspeh, kritiku, zadirkivanje, kulture ophođenja sa odraslima i sa vršnjacima, otvorenosti za nova poznanstva, prihvatanja autoriteta i sl. U razvoju tih socijalnih veština značajne su svakodnevne životne situacije poput igranja sa drugom decom, odlaska u goste, park, igraonicu, bioskop itd. kada Vi kao roditelj možete rečima i svojim primerom da pomognete detetu da razvija i usavršava svoje socijalne veštine.

Upućujte svakodnevno svoje dete na pravila lepog ponašanja, negujte toleranciju, poverenje i lepo ponašanje, uvažavajte njegov trud i lepo ponašanje, reagujte na detetova interesovanja kroz razgovore tokom igre i zajedničkih aktivnosti, podstičite ga da slobodno pita i kaže, dajte mu prostora da bira, učite ga samostalnosti, odgovornosti i ispunjavanju obaveza.

Kada je reč o tome šta dete treba da zna pre polaska u školu, bitno je da dete treba da bude samostalno u brizi o sebi jer je to preduslov snalaženja u novim situacijama. To znači da dete ume da brine o ličnim potrebama i higijenskim navikama, da ume da vodi računa o svojim stvarima, da sluša i pamti šta je učiteljica rekla, da zna šta su njegove obaveze, da samostalno pakuje i priprema svoj pribor i sl. Sve što dete inače zna da radi, sada mu omogućite da to radi potpuno samostalno,  bez obzira koliko to traje. Neka se samo oblači, vezuje pertle, sprema svoju sobu i igračke, jede samo i učestvuje u spremanju stola pre i nakon ručka. Uključite ga u obavljanje neke kućne obaveze, učite ga tako da bude odgovoran za pojednine aktivnosti. Učite ga pravilima u  saobraćaju i sa njim prolazite putanju od kuće do škole jer će ubrzo samo ići u školu.

Pored svega ovoga, jako je važno da učite svoje dete radnim navikama od samog početka – dete mora da zna u toku dana postoji vreme kada se uči i završavaju domaći zadaci i vreme za igru. Mora da postane svesno da sada ima obaveze koje mora da izvršava i za koje je ono samo odgovorno jer ih niko umesto njega neće ispuniti. Potrebno je shvati da su školske obaveze na prvom mestu, a potom dolazi sve ono što se odnosi na slobodno vreme. Detetu možete da pomognete u učenju ali nikako nemojte učiti umesto njega – skrećite mu pažnju na eventualne greške ali ga istovremeno upućujte u samostalno rešavanje školskih zadataka.

Nije značajno da zna da čita i piše budući da zbog toga i polazi u školu, a sama praksa je pokazala da se deca koja znaju da pišu i ona koja ne znaju brzo sustignu u toku godine. Takođe bolje je da od starta nauče pravilno nego da se ispravlja pogrešno naučeno. Važno je da dete:

– ima razvijenu motoriku šake, da ume da drži olovku, koristi makaze, vezuje pertle;

– da zna koja mu je leva, odnosno desna ruka, noga, oko;

– da može da zadrži pažnju duže od 20 minuta na određenu aktivnost;

– da može da razvrstava predmete po boji, obliku, veličini, da uočava sličnosti i razlike između predmeta, da ume adekvatno da precrta crtež i u njemu uoči odnos između elemenata;

– da ume da sluša priče, bajke, da može pažljivo da odgleda crtani film, pozorišnu predstavu…

Takođe važno je podsticati detetovu radoznalost jer se na taj način razvija motivacija za saznavanjem koja je preduslov uspešnog učenja. Odgovarajte na sva detetova pitanja, omogućite mu da se bavi svim stvarima koje ga interesuju. Ako želi da uči da čita i piše omogućite mu to ali nemojte previše insistirati jer ćete tako dete razviti otpor prema školi i učenju.

Ne zaboravite da ostavite detetu vremena za igru – deca se socijalizuju i većinu svojih saznanja o životu i svetu koji ga okružuje usvajaju kroz igru!

Želimo Vam puno radosti i uspeha

u praćenju Vašeg deteta na putu školovanja i odrastanja!