Bračna i partnerska psihoterapija
„Zdrav brak/odnos sagledava se kao odnos dvoje ljudi koji su relativno dobro diferencirani, sposobni za bliskost i posvećenost partnerskoj relaciji, kao odnos u kojem partneri minimalno projektuju iracionalna očekivanja, motive i fantazije u onog drugog prihvatajući ga uprkos svim manama i razočaranjima kao dovoljno dobrog.“ (Nikols, 1984.).“
Mnogi od nas maštaju o romantičnoj ljubavi koja traje čitavog života istog intenziteta, priželjkuju odnos u kome nema nesuglasica i problema i u kom se dvoje „jednim pogledom razumeju“. Od partnera očekujemo bezuslovnu ljubav, poverenje, poštovanje, razumevanje. U realnosti stvari su malo dugačije.
Odnos između dvoje ljudi iako ispunjen ljubavlju i uvažavanjem se tokom vremena menja u skladu sa okolnostima i raznim fazama životnog ciklusa kroz koje prolazi.Na zajedničkom putu svaki par se susreće sa problemima i konfliktima.
Ono što razlikuje srećne u odnosu na druge parove jeste mogućnost da prepoznaju da imaju problem i načini na koje pokušavaju da ga reše, komuniciraju, pregovaraju, uvažavaju različita viđenja problema, ispoljavaju osećanja.
Kada par dolazi na terapiju?
• Kada su u odnosu negativne interakcije prevladale pozitivne,
• Kada se partneri osećaju manje povezano,
• Sve su više izolovani i usamljeni u odnosu,
• Sve su manje konstruktivni u odnosu,
• Kada su prisutne su intenzivne reakcije i ekskalacije,
• Rigidne pozicije svakog od partnera,
• Iracionalnost,
• Postoji isti repertoar ponašanja koji se ponavlja uzastopno
• Nema empatije,
• Partneri su defanzivni,
• Osećaju se povređeno,
• Prisutna borba za moć i nerazumevanje i sl.
Povezanost, kominikcija i međusobna briga može godinama slabiti postepeno i neosetno i vremenom dovesti do relacije koja ne zadovoljava partnere, u kojoj se osećaju usamljeno, neshvaćeno i povređeno. Problemi u partnerskoj relaciji mogu biti deo razvojnih kriza para koje su u vezi sa promenama u različitim životnim ciklusima.
Pored toga na funkcionalnost partnerske veze utiču specifični problemi, kao što su problemi u komunikaciji, nedostatak poverenja, bolest partnera, vanbračne veze, razvod, seksualne disfunkcionalnosti, neplodnost, problemi roditeljstva, gubitak i tugovanje, anksioznost, stres, traumatska iskustva… i sve one mogu biti teme psihoterapijskog rada.
Najčešće teme u partnerskoj terapiji su iz okvira regulisanja bliskosti i distance između partnera, borba za moć, pitanje poverenja i uzajamnog poštovanja.
U bračnoj terapiji, prilikom rada sa partnerima fokus terapeuta je na mobilisanju snaga para, na osvešćivanju i preuzimanju lične odgovornosti za ono što se dešava u odnosu, pomeranju partnera iz pozicije žrtve u poziciju ličnog delovanja i pregovaranja.