Razvojna disfazija je razvojni jezički poremećaj, odnosno poremećaj sposobnosti da se razume, struktuira i izrazi jezička misao. Istovremeno je udružena sa nepravilnim izgovorom velikog broja glasova (dislalia), teškoćama u pamćenju reči, nepravilnom upotrebom gramatičkih oblika (agramatizam) i opštom sposobnošću verbalnog izražavanja.
Najveći broj dece da razvojnom disfazijom ima uredan sluh, ovakva deca dobro čuju. Deficit se javlja na nivou auditivne percepcije i obrade auditivnog signala, tj. sposobnosti da se adekvatno obradi primljeni zvučni signal. Neadekvatna obrada dovodi do neadekvatne artikulacije, tj. nepravilnog izgovora glasova.
Kada je reč o patološkom izgovoru najčešće su distorzije (dete izgovara glas ali je izmenjen), supstitucije (dete prilikom izgovora zamenjuje glas nekim drugim glasom) i omisije (potpuni nedostatak glasa).
Osim teškoća u artikulaciji, klinička slika obuhvata i :
- teškoće u verbalnom pamćenju, otežanom zadržavnju primljenih verbalnih informacija i njihovoj reprodukciji.
- teškoće u praćenju redosleda, glasova u rečima i reči u rečenicama.
- morfološke i gramatičke teškoće koje podrazumevaju otežano formiranje gramatičkih kategorija i pojmova (usvajanje jednine i množine, zamenica, roda, glagolskih vremena,reči sa prefiksima i sufiksima, predloga, priloga , padežnih nastavaka..itd).
- sintaksički i leksički deficit rečenica je agramatična, sa nepravilnim redosledom reči u njoj, detetov rečnik je oskudan, ono raspolaže nedovoljnim brojem pojmova. Teško formira upitne i odrične rečeničke oblike.
- semantički i pragmatički deficit se ogleda u otežanom usvajanju značenja reči , posebno apstraktnih pojmova, kao i teškoći učestvovanja, praćenja i razumevanja konverzacije.
Spontanim razvojem disfazična deca nisu u stanju da ovladaju složenijim jezičkim strukturama.
Razvojna disfazija uvek zahteva tretman i rezultati su utoliko bolji, ukoliko je sproveden na što ranijem uzrastu.