U savremenom društvu anksioznost je sastavni deo života. Za razliku od straha, kojem jasno možemo odrediti uzrok, anksioznost predstavlja odgovor na nepoznatu, neodređenu, udaljenu opasnost koji je stalno prisutan i donosi osećaj strepnje na psihičkom i nelagodu na fiziološkom planu.
Na fiziološkom planu ona može da se ispoljava u vidu telesnih simptoma kao što su: lupanje srca, nedostatak vazduha, napetost, znojenje, osećaj mučnine itd. Psihološki ona predstavlja osećaj strepnje i teskobe.

Anksioznost može biti različitog intenziteta i smanjiti vašu sposobnost da funkcionišete i da se suočavate sa svakodnevnim situacijama.
Kao što može biti različitog intenziteta može se javiti i u različitim oblicima.
Slobodnolebdeća anksioznost nije povezana ni sa jednom konkretnom situacijom i nastupa naglo i odjednom. U svom težem obliku naziva se i spontani napad panike. Da bi smo govorili o spontanom napadu panike potrebno je da postoji prisustvo četiri ili više udruženih simptoma, kao što su: osećaj nedostatka vazduha, drhtavica, preznojavanje, osećaj gušenja, osećaj mučnine ili nelagodnosti u stomaku, vrtoglavice, osećaj otuđenosti od samoga sebe, strah od gubitka kontrole ili strah od smrti.
Za razliku o slobodnolebdeće anksioznosti, situaciona anksioznost je vezana za određenu situaciju. Onog trenutka kada počnemo da izbegavamo konkretnu situaciju radi se o fobičnoj anksioznosti.
Važno je razlikovati situacionu anksioznost i svakodnevni strah zbog određenih situacija. Situaciona anksioznost je uvek iracionalna i preteranog intenziteta. Ako na primer doživljavate preterani strah od odlaska kod zubara, od ispitne situacije, putovanja brodom itd. , verovatno je u pitanju situaciona anksioznost. Takođe, anksioznost može da se javi i pri samom razmišljanju o nekoj situaciji. Anticipatornu anksioznost doživljavamo onda kada počnemo razmišljati o tome šta bi moglo da se dogodi ukoliko se suočimo sa nekom od naših fobičnih situacija.

Kao što smo rekli na početku ovog teksta, anksioznost je sastavni deo savremene svakodnevnice. Važno je naglasiti da postoje situacije u kojima je određeni stepen anksioznosti potpuno primeren.
Potpuno je očekivano da smo anksiozni u situacijama koje sadrže određeni potencijalni neuspeh, gubitak ili neki drugi rizik.

Kada potražititi pomoć terapeuta?

Ukoliko je prisutna anksioznost intenzivnija (napad panike), duže traje (nekoliko meseci) ili prerasta u fobije govorimo o anksioznim poremećajima koje je potrebno tretirati, jer utiču na kvalitet života pojedinca i mogu biti uzrok psihosomatskih bolesti.
Sa obzirom da anksioznost pogađa celokupno vaše biće tako i tretman anksioznih poremećaja podrazumeva sveobuhvatan postupak koji se sprovodi na više nivoa. Praksa pokazuje da anksioznost nestaje samo privremeno kada se radi na jednom ili dva činioca koji doprinose njenom nastanku.

Dugoročan oporavak postiže se onda kada smo spremni da uz pomoć terapeuta napravimo trajne, temeljne i sveobuhvatne promene u navikama, stavovima i načinu života.

.