Disleksija je poremećaj u učenju čitanja i pored normalne inteligencije, dobrog vida i sluha, sistemske obuke i ostalih povoljnih edukativnih, psiholoških i socijalnih uslova,te ona predstavlja značajno neslaganje izmedju stvarnog i očekivanog nivoa čitanja u odnosu na mentalni uzrast. Ona podrazumeva deficite vizuelne obrade, fonološkog kodiranja i razumevanja jezika, tj.poremećaj svih onih modaliteta koji zahtevaju brzu obradu informacija. Ispoljava se kao: premeštanje redosleda glasova u rečima, zamenjivanje slova, izostavljanje slova, dodavanje slova ili slogova u rečima…

Etiologija je raznolika i obuhvata: nasledne faktore, traume, nesposobnost zadržavanja slike u pamćenju, nesposobnost koncentracije, smetnje u percepciji i dr.

Kod dece najčešće susrećemo razvojnu disleksiju, odnosno nedograđenost sposobnosti čitanja u vreme kada su deca istog uzrasta, istog nivoa  inteligencije, obima i metodologije obuke već ovladala sposobnošću čitanja. Razvojnu disleksiju prati usporen psihomotorni i govorno-jezički razvoj deteta.

Sve razvojne disleksije mogu se uspešno korigovati pod uslovom da dete ima prosečnu  inteligenciju. Tempo savladavanja zavisiće od tempa sazrevanja i psihomotorne organizovanosti sistema koji čine osnovu za čitanje..